Pored najavljenog povlačenja oko 5.000 američkih vojnika u narednih šest do 12 mjeseci, odluka o odustajanju od raketa „Tomahavk“ izazvala je veliki potres među njemačkim stručnjacima. Ovi sistemi, dometa do 2.500 kilometara, trebali su biti ključni element odvraćanja Rusije počevši od 2026. godine.
Bezbjednosni eksperti, poput Nika Langea i Kristijana Melinga, upozoravaju da je ovo dramatična vijest jer Njemačka trenutno nema sopstvene sisteme koji bi mogli predstavljati adekvatnu kontraprijetnju ruskim raketama stacioniranim u Kalinjingradu. „Tomahavci“ su trebali omogućiti NATO-u da onesposobi ruske komandne centre duboko u pozadini, prije nego što trupe uopšte stignu do granica Alijanse. Odsustvo ovog raketnog bataljona stvara značajan kapacitetski jaz koji direktno slabi evropsku bezbjednost.
Prvobitni plan, koji su 2024. godine dogovorili Džo Bajden i Olaf Šolc, predviđao je da američke rakete premoste period do 2030. ili 2032. godine, kada bi evropski projekat ELSA trebao postati operativan. Uslijed novonastale situacije, njemački zvaničnici pozivaju na ubrzanje razvoja sopstvenog preciznog oružja dugog dometa i hitne akcione planove za jačanje Bundesvera. Takođe se razmatra ispitivanje saradnje sa drugim zemljama, uključujući Ukrajinu, koja već razvija sopstvene sisteme sposobne za napade duboko u unutrašnjosti Rusije.
Predstavnik demohrišćana (CDU/CSU) Tomas Erndl apelovao je na ministra odbrane Borisa Pistorijusa da pod hitno pronađe zamjenu, ističući da se više ne smije gubiti vrijeme. S druge strane, socijaldemokrate (SPD) upozoravaju da je ovo loš znak i sugerišu da bi se jaz do proizvodnje ELSA raketa mogao premostiti kroz strateška partnerstva. Dok Evropa pokušava da pronađe odgovor na promjenu američkog kursa, bezbjednosna arhitektura starog kontinenta suočava se sa jednim od najvećih izazova u novijoj istoriji.
Šta misliš?
Podijelite reakciju ili ostavite komentar - želimo da čujemo Vaše mišljenje!
-
0
-
0
-
0
-
0
-
0
-
0