Kada se uračunaju depoziti Ministarstva, uključujući i zlatne rezerve od 38.477 unci, neto javni dug iznosio je 4,38 milijardi eura, odnosno 53,65 odsto BDP-a, što je za 1,14 procentnih poena manje nego godinu ranije.
Time je, kako se navodi, dodatno unaprijeđena fiskalna pozicija države.
Iznad Mastrihta, ali niže od većine EU
Javni dug Crne Gore i dalje je iznad Mastrihtskog kriterijuma od 60 odsto BDP-a, ali je i dalje značajno niži u odnosu na pojedine članice EU.
Primjera radi, javni dug Grčke prelazi 160 odsto BDP-a, Italije oko 137 odsto, Francuske 110 odsto, a Španije 107 odsto. U regionu, Srbija ima niži nivo zaduženosti – oko 44,4 odsto BDP-a.
Zaduživanje za otplatu i rezerve
Tokom 2025. godine država se dominantno zaduživala radi otplate postojećih obaveza i formiranja fiskalne rezerve.
Emitovane su obveznice na međunarodnom tržištu u iznosu od 850 miliona eura, kao i domaće obveznice od gotovo 50 miliona. Zaključen je i kreditni aranžman od 450 miliona eura za obezbjeđenje fiskalne stabilnosti u narednim godinama.
Istovremeno, izvršena je redovna otplata duga u iznosu od 803,7 miliona eura.
Struktura duga: dominiraju obveznice
Najveći dio državnog duga čine obveznice, sa učešćem od 56 odsto, zatim komercijalni krediti (15,3 odsto), bilateralni krediti (14,8 odsto) i zajmovi međunarodnih finansijskih institucija (12 odsto).
Na domaćem i međunarodnom tržištu trenutno je aktivno sedam izdanja državnih obveznica ukupne vrijednosti 2,88 milijardi eura.
Gotovo sav dug u eurimaValutna struktura duga ostala je stabilna – čak 99,75 odsto duga vezano je za euro, dok je samo 0,25 odsto u drugim valutama.
To je rezultat hedžing aranžmana, uključujući i one za kredit kod kineske Exim banke za autoput Bar–Boljare.
Kamatna slika i rokovi
Većina duga i dalje ima fiksnu kamatnu stopu (78,8 odsto), dok je 21,2 odsto vezano za varijabilne stope, uglavnom povezane sa EURIBOR-om.
Prosječna kamatna stopa ostala je na nivou od 3,92 odsto, dok je prosječna ročnost duga stabilizovana nakon prethodnog pada.
Spoljni dug dominantan
Spoljni dug iznosio je 4,84 milijardi eura (59,33 odsto BDP-a), dok je unutrašnji dug bio znatno manji – 311,4 miliona eura (3,81 odsto BDP-a).
U strukturi spoljnog duga dominiraju obveznice emitovane na međunarodnom tržištu, kao i krediti kod stranih banaka i kineske Exim banke.
Dug opština smanjen
Konsolidovani dug opština iznosio je 63,3 miliona eura, što je smanjenje od gotovo 33 miliona u odnosu na 2024. godinu.
Zaključak izvještaja ukazuje da je javni dug rezultat planiranog finansiranja obaveza i kapitalnih investicija, uz fokus na očuvanje stabilnosti i upravljanje rizicima u narednom periodu.
Foto: Shutterstock
Šta misliš?
Podijelite reakciju ili ostavite komentar - želimo da čujemo Vaše mišljenje!
-
0
-
0
-
0
-
0
-
0
-
0